Учење Светих Отаца Источне Цркве је - истинито; то је учење Духа Светог. Молим вас држите се тог учења  (Св. Игњатије Брјанчанинов)

"ИСТОКПРАВОСЛАВНИ" ЛОВЋЕНАЦ, СРБИЈА
Постављено 14.09.2009. лета Господњег


А они, који се одељују од општења са својим предстојником због какве јереси, која је од светих сабора, или Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења. (15. канон) Светог Константинопољског (двократног) сабора
Св.Јустин Поповић: "Само је оно права љубав која ближњему осигурава живот вечни".        Не идите за већином, Бог је са онима,који су у праву,а не са онима,који су у већини. Св.Николај Жички



Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио.. (Свети Игњатије Брјанчанинов)
насловна

Поштовани православно словенски дивни роде,..
Браћо и сестре!
























Са промоције књиге "ОТКРОВЕЊЕ ЊЕГОШЕВО" у Београду 4.12.2010


Помаже Бог!

Велика част која ми је вечерас дата, истинску одушевљеност својим ријечима, душа моја ни изблиза не може нити умије исказати што јој је уприличено, да у Србији својом бесjедом отвори прву у низу промоција књиге "Oткровење Његошево," која духом њеног аутора истинито свједочи о времену прошлом и садашњем у којем битишемо.
Данас не би били на овом мјесту да се на путу нашем по вољи Божјој не испречи човјек који потврду ове бесjеде уводне, вечерас и крунише.
Вељу, кажу стари тешко ко да може, ко брат брата да разумије.
Вјеровах да од брата по крви ништа ближе није, док Свевишњи Својом промишљу не утврди вјеру и потврди сумњу моју да брат мој по крви и вјери joш ближи је..
Шта рећи о брату који далеко рођен од гудура својих Пивљанских  корјена, славујски Његошевско рукотворено бесjеди ко што га ни један српскоцрногорски мирјанин од времена сина Томовог не умије.

Да ли смије неко рећи да људска случајност то је, да "Откровење Његошево"воља и промишљај Драгог Господа није.
Само онај ко од Оца страха нема, смије себи такво право дати и таленат Божији души аутора Откровења Његошевог" порећи..

Књига нашег брата "Откровење Његошево" није само изванредно литерално дјело, јер да је такво не би се разликовало од хиљада другијех.
То што је издваја од мора других бриљантних дела ума људског је нешто више, она посједује разум оног који ју је творио.
А разум од човјека није, већ дар Божји дат оном који га познаје, и у Њега вјерује.
За свијет православни "Откровење Његошево" је свједочанство времена у којем живимо, дело разоткривења свих заблуда ван црквеног ума, и њему супротно, слика истинске љепоте разума људског.

Свети Апостол Петар, попут  неуког рибара је, под благодаћу Духа Светог, проповедао онако како ни најумнији ни најученији људи оног времена  нису могли да говоре. Причао је о Христу, доласку његовом,животу, смрти, Васкрсењу и Вазнесењу.
Па опет данас, наука и учени род словјесни и поред свих пројава Божијих у свом неразуму све то брише или одбацује..
Како су даром Светог Духа Свети Оци били разумом најузвишенији а не умом својим, тако тим путем и данас Творац Њему изабраним твори и указује да се, све што је воља Његова и пројави.
Књига "Откровење Његошево" писана руком разума пројављује Божјом вољом Царства Небеског, миле угоднике.

Напокон, дочекасмо пером брата нашег у времена грдна и крајња да се Раде Петровић, Његош Златоусти, пророк Ловћенски од овог свијета руком мирјанском писано објави а даће Бог као Свети и земаљски Црквено прогласи.
Књига "Откровење Његошево" имплицитно истински свједочи о вјери разумној која ће прославити све праведне угоднике од почетка па до краја времена, што она и доказује од Бога указаном канонизацијом једног од највећих разумом обдарених дивова словенског поднебља у којем од постанка пребивамо…

Драга браћо и сестре, како је могуће спознати све оно што је геније Ловћенски пророчки бесједио и записао, до скора се вјеровало да је само свјетски ученим и ријетким дато да га прибиљеже и тумаче.
Данас Господ напокон свима нама даје јасан и лак одговор, како?
РАЗУМОМ, гласом Божијим у човјеку.
Али коме?
Требало је много више од једног вијека да се поред таквог имена Божијег угодника Св.Николаја Велимировића придода и уврсти у ред тумача Његошеве религије име једног Богообдареног мирјанина истински утемељеног у вјери православној без које ове књиге не би ни било…
Само Богугодницима наоружаним разумом и талентом, од Творца даривани могу изњедрити велика дела попут овог које је данас и разлог нашег окупљања.
Пре него што бих изговорио име његово још једном морам напоменути да је књига коју вечерас представљамо, ремек дело у данашњем времену свјетском, а књижевног православља.

Овим уводом представљам ауторско дјело Стојана Мандића, писано и кроз њега вођено самом руком Духа Светог, свеобухватно капитално дело, рата и битке за свијето православље  "ОТКРОВЕЊЕ ЊЕГОШЕВО"
Драга и поштована браћо и сестре, ово истинско дјело обзнањено у подневљу у којем живимо, доказано не раздваја већ сједињује без обзира на разлике људске све оне који изистински вјеру своју познају, и она утемељивши се попут здравог сјемена усађеног у плодно земљиште рађа само добрим плодом.
Због таквих попут Стојана Мандића сваким даном све је више доброг плода и оно је и`те како видно и препознатљиво..
И на крају "по плодовима његовим познаћеш га" завршавам уводну бесjеду која сама казује о каквом човјеку и дјелу његовом је ријеч….

Овим ријечима о Стојану Мандићу и писаног свједочанства духа његовог кроз епопеју књиге "Откровење Његошево" препуштам еминентнијим од себе да казују…

Свако вам добро од Господа….


Пејовић Предраг